27.08.2017

VUKAŠIN VRANEŠ SE OPORAVLJA POSLE USPEŠNO OBAVLJENE OPERACIJE

Naš mladi i prerspektivni čuvar mreže, Vukašin Vraneš, doživeo je tešku povredu noge 08. maja na utakmici 26. kola PLS prošle sezone protiv užičke Slobode i od tada nije bio u trenažnom procesu. Hirurški zahvat je bio nužan i on je obavljen prošlog prošlog četvrtka. Pozvali smo našeg Vuleta da nam svima kaže kako je operacija protekla i kako se oseća.

Vraneš je do sada sakupio 13 mečeva u dresu OFK Beograda, a već je zaslužio da na nekim utakmicama ponese i kapitensku traku!

- Kako si Vukašine? Gde se trenutno nalaziš? Kako je operacija prošla, da li su doktori zadovoljni? Najvažnije, kako se ti osećaš?

- "Pao mi je kamen sa srca čim sam ušao u operacionu salu jer sam sa nestrpljenjem čekao dan operacije i da se sve to što pre reši. Trenuto sam smešten na kliničkom centru u Novom Sadu, ovde ću ostati 7 dana. Operacija je prošla bez ikakvih problema, ligament je operisan, a sve ostalo u kolenu je zdravo i netaknuto. Doktori su veoma zadovoljni, nije bilo nikakvih komplikacija. Veoma sam srećan što je sve proteklo kako treba."

- Kako je došlo do povrede na utakmici protiv Slobode i koja je dijagnoza?

- "Do povrede je došlo nakon jednog udarca sa distance koji sam sa manjim naporom odbranio, loptu sam izbacio u korner. Pošto je šut bio malo jači telo se nagnulo unazad i nezgodno sam doskočio na levu nogu pa sam u tom trenutku čuo zvuk pucanja i osetio veoma jak bol. Tu je bio kraj, iako sam posle par minuta stajao na nogama, bez ikakvih bolova, ali noga jednostavno nije htela da me sluša."

- Ne treba žuriti, al želimo da te pitamo, kakve su prognoze lekarskog tima za tvoj povratak treninzima?

- "Ne slazem se sa tim da ne treba žuriti u neku ruku jer odmah nakon budjenja posle anestezije ušao je doktor koji nas je terao da podignemo operisanu nogu i vežbamo do "milion i nazad" i preko toga, dobijamo razne vežbe i radimo po ceo dan, iako imamo ogromne bolove što je i očekivano. Uz poštovanje njihovih zahteva, izvršenja naredbi što se tiče oporavka koji je možda i bitniji od operacije, pridržavanja pravila i svakodnevni naporan rad, u takmičarskom ciklusu ću biti u periodu izmedju 6 i 8 meseci nakon operativnog zahvata."

- Da li pratiš dešavanja u klubu u tvom odsustvu? Navijači gore od želje da se njihov klub vrati na mesto koje je zaslužio svojom velikom istorijom...

- "Pratim dešavanja u klubu svakodnevno, čujem se sa dosta drugova iz kluba. Pratio sam svaku utakmicu i rezultate sa dosadašnjih prijateljskih utakmica u pripremnom periodu i naravno prvu prvenstvenu na otvaranju na kojoj smo uzeli 3 boda i kako čujem odlično odigrali. Pohvalio bih i pozdravio navijace koji su napravili pravu atmosferu i koji ne odustaju od voljenog kluba čak i u ovako teškom periodu. Veliki respekt!"

- Možeš li da nam preneseš malo više o tvojim počecima na Staroj Karaburmi? Šta si znao o našem klubu tada, kako je došlo do tvog dolaska u naš tabor i kakvi su bili tvoji prvi utisci nakon što si zadužio klupsku opremu?

- "Na Staru Karaburmu sam došao sa 16 godina. Bilo je leto pred početak Kadetske lige Srbije na poziv tadašnjeg trenera kadeta, Mileta Kneževića. Poćetak kao i svaki, od nule, bilo mi je iskreno teško na početku, veliki klub, veliki grad, novo okruženje, mada sam znao da se moram izboriti za sebe i vremenom je bilo sve lakše i lakše. Nakon svega sam imao osećaj kao da sam kod svoje kuće, na sigurnom. Prva utakmica za plavo bele je bila u Jagodini, teško gostovanje, veliki pritisak na mene jer sam morao da opravdam očekivanja. Znao sam da sam došao u klub sa ogromnom tradicijom, klub koji se nije ustručavao i koji nije imao strah prema bilo kome. Pobedili smo 3:1 i sve je prošlo odlično."

- Tvoji utisci o trenerima golmana u našem klubu?

- "Neposredno posle mog dolaska u klub kao trener golmana Omladinske škole došao je Darko Mladenović. Trener sa kojim sam proveo ceo trenažni proces u školi, a i kasnije u prvom timu. Najviše vremena sam provodio sa njim, što privatno što na treninzima. Bio mi je ogromna podrška i u fudbalu i što se tiče mog privatnog života. Praktično smo krenuli od nule, gradili sve postepeno iz dana u dan veoma posvećeno i kvalitetno! Pored njega bili du tu još Dušan Gašić i Oliver Kovačević sa kojima sam takodje imao veoma kvalitetan rad i koji su mi itekako pomogli u mom golmanskom razvoju."

- Debitovao si protiv Inđije 10. septembra prošle godine. Odbranio si tada i jedanaesterac u pobedi našeg kluba od 1-0! Kakve utiske nosiš sa tvog debija? Imao si tek nešto više od 19 godina...

- "Jednostavno rečeno, debi iz snova svakog golmana. Loše smo startovali sezonu, imali smo 4 poraza pre te utakmice. Tadasnji šef, Kuljanin je odlučio da mi da šansu koju sam iskoristio na pravi način i usledila su prva tri boda zbog čega je pobeda bila jos sladja, a debi nezaboravan uz par odličnih odbrana."

- Tvoje mišljenje o kolegama golmanima iz tima?

- "Za moje kolege sa gol linije veliki pozdrav i puno sreće! Sve su to talentovani mladji momci, vredni i puni optizma, koji vrebaju svoju šansu kao što sam i ja. Puno sreće i što manje primljenih golova im želim. Neka rade sto jače i što požrtvovanije i neka imaju na umu da se vraćam još jači pa neka im to bude motivacija vise. :) "

- Poruka ostalim saigračima i svima u klubu...

- "Puno sreće u daljem takmičenju i da se ne plaše nikoga, a poštuju svakoga!"

- Tvoja poruka Ofkovcima?

- "Poruka za moje Ofkovce je da nikad ne klonu duhom bez obzira na sve i situaciju u kojoj se nalazimo. Vratićemo se jači i neka nastave da dolaze u što većem broju da podrže naš klub kako bismo se vratili na stazu slave!"

Zahvaljujemo se Vukašinu na izdvojenom vremenu, a OFK Beograd mu želi što brži i uspešniji oporavak sa željom da se što pre vrati na teren Omladinskog stadiona!